Зринич Османага и Симо Бадовић. 0001    Пиће пију до два побратима 0002    На Удбини, на бијелој кули; 0003    Пиће пију, разговарају се. 0004    Мили Боже, ко су побратими? 0005    Лахко ти је побре погодити, 0006    Једно ти је Бабић Хусејине, 0007    А друго је Зринић Османага. 0008    Пију пиће оба побратима 0009    А у кули Бабић Хусејина. 0010    Бабић пије шенли и весело, 0011    Кад кад пали из пушака мали; 0012    Зринић пије нујан, невесео, 0013    Он окисо главу објесио. 0014    Кад му која обредица догје, 0015    Брк узвије, а чашу попије. 0016    А пита га Бабић Хусејине: 0017    „Побратиме Зринић Османага, 0018    И до сад смо хладно пиће пили, 0019    Али нисмо побро невесело. 0020    Што си побро невесео в’ома? 0021    А вели му Зринић Османага: 0022    „Побратиме Бабић Хусејине, 0023    Како нећу невесео бити? 0024    Кад ти дојдеш својој билој кули, 0025    Љуба ти се шеће по одаји, 0026    Играју т’ се два пособца сина; 0027    Трећи ти се вере уз колино. 0028    Ти си с’ побро вактом оженио. 0029    Мене младост у старости прогје, 0030    Још се побро оженио нисам. 0031    Ђе ја нагјем за себе дивојку, 0032    Туј ми мајци пријатеља нејма; 0033    Ђе ја мајци пријатеља нађем, 0034    Туде за ме не има дивојке. 0035    Скоро побро нагјо дивичицу, 0036    Ниско доли у Новићу билом, 0037    Липу Злату аге Црнковића, 0038    Ја појаха дебела дората, 0039    Сигјо с дором до Новића била 0040    И испроси Злату Црнковића, 0041    Прстен дадо, свадбу уговори, 0042    Побратиме трећем понедељку, 0043    Док покупим кићене сватове, 0044    Па се врати својој билој кули. 0045    Једно јутро побро подранио. 0046    А извео дебела дората. 0047    Сеиз Симо тимари дората, 0048    Ја изјашо на тепу ледену 0049    Па сеирим дебела дората. 0050    А дората хора подузела, 0051    Ста га цика а копа ногама. 0052    Мало вриме ни дуго не било, 0053    Помоли се влашче на капију 0054    На кобили вранки бедевији, 0055    Шарну књигу носи у праципу. 0056    „Добро јутро“, са кобиле викну, 0057    Па ме пита с вране бедевије: 0058    Ја Турчине имена ти твога, 0059    Које ј’ кула Зрнић Османаге, 0060    Је ли дома Зринић Османага, 0061    Да му књигу дадем шаровиту. 0062    Ја му реко побро на авлији: 0063    Ово ј’ кула Зринић Османаге, 0064    Ово ј’ глава Зринић Османаге. 0065    Ово ј’ ага што с тобом дивани. 0066    Када влашче ричи разумило, 0067    Оно фрци с мрке бедевије, 0068    Па погрну до Тепе ледене. 0069    Трипут влашче земљу пољубило 0070    Док меника с књигом преступило, 0071    На кољену књигу оставило. 0072    Кад ја прими књигу шаровиту, 0073    Влаху дадо дванест магјарија; 0074    Оде влашче одведе кобилу, 0075    А ја разви књигу шаровиту, 0076    Да ја видим, шта ми књига каже, 0077    Кад ли књига из Дољњи котара, 0078    Од џидије Симе Бадовића. 0079    Шта ј’ у књизи штенац направио: 0080    Чуј Турчине Зринић Османага, 0081    Зар се ниси мого оженити 0082    Из Удбине и с бољом дивојком; 0083    Јер набаса на моју дивојку. 0084    Златија је моја јауклија 0085    Сва са Злате остала Крајина, 0086    А ти си се јунак направио, 0087    Да испросиш моју јауклију. 0088    Већ Зринићу ако женско ниси, 0089    Де изјаши дебела дората. 0090    Па ти сигји до Новића била, 0091    И поведи Лику Мустајбега, 0092    Немој рећи да сам преварио. 0093    Ја ћу силну покупити војску, 0094    Сићи с војском до Новића била, 0095    У Новићу шест стотина кула, 0096    Све ћу куле ватром попалити, 0097    Све ћу женско у робље примити, 0098    Све ћу мушко под сабљу узети, 0099    Ударити кули Црнковића, 0100    Хоћу бјелу кулу похарати, 0101    Погубити агу Црнковића, 0102    Посићи му два пособца сина, 0103    Ујагмити Злату Црнковића, 0104    Па се хоћу оженити с њоме, 0105    Отален ћу па подићи војску, 0106    Сићи с војском на Ведрице равне, 0107    Туј оџака тријест и четири, 0108    А све бега млади Зенковића; 0109    Све оџаке ватром попалити, 0110    Све ћу мушко под сабљу узети, 0111    Све ћу женско у робље примити. 0112    Отален ћу, па подићи војску, 0113    Сићи с војском на Подове равне, 0114    Туј оџака тријест и четири 0115    А све бега Попарженовића. 0116    Све ћу беге под сабљу узети, 0117    Све ћу куле ватром попалити, 0118    Све ћу женско у робље примити. 0119    Отален ћу, па подићи војску, 0120    Сићи с војском на Пољане равне, 0121    Туј ћу бијел чадор разапети, 0122    Поредати у глиду солдате, 0123    Наоколо врћи паличаре, 0124    А хиљаду врћи паличара, 0125    Што га турска сабља не посица, 0126    А чекати лички набодица, 0127    Па им русе осицати главе. 0128    Понити их на доње Котаре, 0129    Даровати котарске сердаре, 0130    Пити пиће, љубити Златију 0131    На срамоту свој широкој Лици, 0132    Па мој побро Бабић Хусејине, 0133    Сад ја не знам шта ћу од живота? 0134    Да би ишо до Новића била 0135    Море штенац па подићи војску, 0136    Сам не могу ништа учинити; 0137    Да би ишо на високу Лику, 0138    Да поведем Лику Мустајбега 0139    Море слагат Симо Бадовићу, 0140    Не извести војске до Новића, 0141    Шта ће речи личке набодице 0142    Види фале Зринић Османаге, 0143    Ђе не смиједе до Новића сићи, 0144    Брез нашега Лике Мустајбега 0145    Од џидије Симе Бадовића“. 0146    Кад те Бабић разумио ричи, 0147    Диже главу побри говорио: 0148    „Побратиме Зринић Османага, 0149    Да сам знао, да си женска глава, 0150    Ја се с тобом не би побратио, 0151    Не сми ј’ штенац до Новића сићи, 0152    Од нашега Лике Мустајбега. 0153    Већ чу ли ме Зринић Османага, 0154    Чекни мене три четири дана, 0155    Онда ће мо до Новића сићи, 0156    Ја ћу с тобом по дивојку поћи 0157    И извести Злату Црнковића“. 0158    То је Зрнић агу послушао, 0159    Туде био три четири дана. 0160    Кад им пето јутро освануло, 0161    Сједе побре код џамли пенџера, 0162    А пукоше Новићки топови, 0163    Два уједно, тридесет заједно, 0164    А стотину један за другијем. 0165    Када ага топе преслушао, 0166    Пљеснуо се руком по кољену, 0167    Нова саја пуче на кољену, 0168    Он погрми низ мостове кули. 0169    За њим скаче Бабић Хусејине. 0170    О добре се коње појагмише, 0171    Окренуше до Новића била 0172    Зринић ага кидисо дорату, 0173    За њим Бабић наметно алата, 0174    А виче га Бабић Хусејине: 0175    „Побратиме Зринић Хасанага, 0176    Што с’ толико кидисо дорату, 0177    Бојиш ли се ексиклуку своме? 0178    Неће т’ моћи кад устреба побре“. 0179    Тада Зринић устави дората 0180    А допаде Бабић Хусејине, 0181    Па он вели Зринић Османаги: 0182    „Побратиме Зринић, Османага 0183    Сад нећемо до Новића била, 0184    Хајд’мо сада на широку Лику, 0185    Да чекамо Лике Мустајбега“. 0186    А вели му Зринић Османага: 0187    „Побратиме Бабић Хусејине, 0188    Хајде побро куд је теби драго 0189    А ја одо до Новића била, 0190    Да видимо Бабић Хусејина, 0191    Он окрену на широку Лику. 0192    Зринић свога оћера дората, 0193    Куд год иде до Новића сиде. 0194    Када сиде до Новића била, 0195    Кад погледа Зринић Османага, 0196    Кад му бутум Новић изгорио. 0197    Јади леже с обадвије стране, 0198    Све изашле остариле нене. 0199    Па преврћу дицу по сокаци, 0200    Свака свога по хаљина знаде, 0201    А све куну агу Црнковића. 0202    Нека т’ ага пушка те убила, 0203    Што не догје до Новића била 0204    Не одведе Злату Црнковића. 0205    Не би на нас штенац ударио. 0206    Већ би сишо твојој билој кули. 0207    Крај њих Зринић проћера дората 0208    А до куле аге Црнковића, 0209    Кад агина одусправке кула, 0210    Није кула ватром изгорила. 0211    Зринић свога осиде дората, 0212    Па он хода а дората вода, 0213    Да му дорат солуке потегне. 0214    Ходајући дору водајући, 0215    Он угледа агу Црнковића 0216    И крај њега два пособца сина. 0217    Ни на једном русе главе неја. 0218    Тако Зринић провађа дората, 0219    А дрмнуше Ведрички топови, 0220    Два уједно тридесет заједно, 0221    А ага се дором приговара: 0222    Куку доре големе жалости, 0223    Ено душман на Ведрице сиде, 0224    Па појаха дебела дората, 0225    Па окрену на Ведрице равне. 0226    Куд год иде на Ведрице сиде, 0227    Ал’ му јади и туј порађени, 0228    Погориле куле и оџаци. 0229    Зринић свога осиде дората, 0230    Па он хода а дората вода, 0231    Да му дорат солуке потегне 0232    А дрмнуше Новички топови. 0233    Он се својим дором разговара, 0234    „Куку доре големе жалости, 0235    Ено душман на Подове сиде“. 0236    Па се пови на коњу дорату, 0237    А отишће на Подове равне, 0238    Куд год иде на Подове сиде. 0239    Када сиде на Подове равне, 0240    И туј јади многи порагјени, 0241    Све оџаци ватром попаљени, 0242    Зринић свога проћера дората 0243    Проћера га за Подове равне, 0244    А до куле Дабић Мехмедаге, 0245    Ту му бјеше сладак побратиме, 0246    Када Зринић белој кули сиде. 0247    Ал агина одусправке кула. 0248    Све се чуди Зринић Османага: 0249    Мили Боже на свему ти фала, 0250    Вид’ побрине одусправке куле. 0251    Ал на ову кулу гледајући 0252    Ко када се јесу притрефиле, 0253    Притрефиле личке набодице, 0254    Код мог побре Дабић Мехмедаге, 0255    Док му кулу попалили нису, 0256    Око куле бедем озидао 0257    А од леша млади Котарана. 0258    Зринић свога доћера дората 0259    У авлију Дабић Мехмедаге. 0260    Па осиде дебела дората, 0261    Па он хода а дората вода, 0262    Да му дорат солуке потегне. 0263    А са куле чекма полетила, 0264    А на чекму испаде дивојка, 0265    То је сестра Дабић Мехмедаге, 0266    Она вели Зринић Османаги: 0267    „Ђе си брате Зринић Османага, 0268    Кад ваљаде тебе не имаде“. 0269    А вели јој Зринић Османага: 0270    „Сестро Ханко Дабић Мехмедаге, 0271    Ђе је братац Дабић Мехмедаге?“ 0272    А стаде му Ханка казивати: 0273    „Јучер побро око икиндије, 0274    Пројде штенац до Новића била, 0275    Нашој кули ни мукајет није; 0276    Кад се данас брате повратио, 0277    Он удари нашој билој кули, 0278    Код куле се братац притрефио 0279    И са њиме тридесет делија, 0280    Кад удари силовита војска. 0281    Има војске тридесет хиљада. 0282    Ударише нашој билој кули 0283    А дочека братац и делије, 0284    Око куле разгоне солдате. 0285    Кад видише котарски сердари, 0286    Да легоше момци око куле, 0287    Отискоше војску низ пољане. 0288    Мало вриме за дуго не било 0289    Помоли се Симо Бадовићу 0290    И он јаши ата алатаста, 0291    А за њим се засобица били, 0292    Липа Злата аге Црнковића. 0293    Кад наступи покрај наше куле 0294    Она брата виче Мехмедагу: 0295    „О чули ме Дадић Мехмедага 0296    Ако си се дома притрефио, 0297    Можеш оно утувити вриме, 0298    Кад ти сидеш до Новића била 0299    А узјашеш ата доратаста, 0300    Па пониско пустиш чемерлију, 0301    Па све аге веле по Новићу: 0302    Види аге Дадић Мехмедаге, 0303    Наког аге у Новићу нејма. 0304    Сада ага Дадић Мехмедага, 0305    Ако си се дома притрефио, 0306    Де ишћерај дебела дората. 0307    Па ме врати из душманских руку“. 0308    Кад те братац разумио ричи, 0309    Он уфати дугу гранајлију, 0310    Да убије Симу Бадовића, 0311    Ал’ му била задрхтала рука, 0312    А ја брату пушку уграбила: 0313    „Нећеш брате влаха потрефити. 0314    Већ ћеш убит Злату Црнковића, 0315    Па се побро оженити неће“. 0316    А брата ми изједе срамота, 0317    Он погрми низ високу кулу, 0318    А за њиме тридесет делија, 0319    На готове ате посједаше, 0320    Ја од куле затворила врата, 0321    Па испадо џаму и пенџеру, 0322    А потего срчали дурбина, 0323    Па ја брата сејрим и делије. 0324    Види штенца Симе Бадовића, 0325    Ђе у војску ускочи алата, 0326    За њим братац наћера дората, 0327    А за њиме тридесет делија. 0328    Ашићаре брата дочекаше 0329    И на њега пушке опалише. 0330    Паде тама по пољу зеленом, 0331    Ја не види што од брата бјеше. 0332    Мало вриме за дуго не било, 0333    А ја пала код џамли пенџера 0334    Па проливам сузе од очију, 0335    А ја брата жалим код пенџера, 0336    Док ме њеко испод куле викну. 0337    Кад погледам са џамли пенџера, 0338    Кад ме братац испод куле виче. 0339    Ја шта братац рече Мехмедага: 0340    Сестро Ханко у мене једина 0341    Је ли душман кули ударио? 0342    Ја му брате са пенџера кажем, 0343    Да ниј’ душман кули кидисао. 0344    Када мене братац разумио, 0345    Испод куле отишће дората, 0346    Ја потего дурбин од очију, 0347    Па сејирим брата и дората, 0348    Ал’ ми братац у војску умаче, 0349    Већ ја не знам шта ј’ од њега било. 0350    Већ чуј брате Зринић Османага, 0351    Гони брате дебела дората, 0352    Боље ти је тамо погинути, 0353    Нег’ црн образ снити на Удбину, 0354    Да о теби пивају дивојке. 0355    Да видимо Зринић Османаге 0356    Кад узјаха дебела дората, 0357    Па окрену пољем зеленијем, 0358    А својим се дором приговара: 0359    „Види доре оба моја крила, 0360    Ђе нас цура сад резил учину, 0361    Сада доре повраћања нејма“. 0362    Па оћера дебела дората. 0363    Кад испаде на поље зелено, 0364    Ту он види тридесет делија, 0365    Ни на једном русе главе неја, 0366    Зринић њима рахмет оставио. 0367    Крај њих Зринић проћера дората, 0368    Он се фати кланца бјелајскога; 0369    Како Зринић јаше на дорату, 0370    Тако леше срета поваљане. 0371    Мало вриме, за дуго не било, 0372    Он угледа дебела дората 0373    А дората Дадић Мехмедаге, 0374    А за јелу привезана дору, 0375    Закопо се дорат до трбуха. 0376    Кад примаче Зринић на дорату, 0377    Он угледа Дадић Мехмедагу, 0378    Ђе он сједи под зеленом јелом, 0379    А на њему девет грдних рана. 0380    Тада Зринић устави дората, 0381    Па Дадићу турски селам викну. 0382    Дадић њему селам одпримио. 0383    А вели му Зринић Османага: 0384    „Ја Дадићу сладак побратиме, 0385    Хаирли ти твоје ране биле“. 0386    „Хаирли су јер на теби нису“. 0387    Онда вели Зринић Османага: 0388    Побратиме Дадић Мехмедага, 0389    Је ли душман давно пролазио?“ 0390    А вели му Дадић Мехмедага: 0391    „Побартиме Зринић Османага, 0392    Са мном дуга немај разговора, 0393    Није душман давно пролазио, 0394    Однесе ти Злату Црнковића. 0395    Гони побро ако женско ниси, 0396    Боље ти је тамо погинути, 0397    Нег’ црн образ снити на Удбину. 0398    И ја ћу ти у сватове поћи 0399    Ако Бог да док ране утегнем“. 0400    Отле оде Зринић Османага. 0401    Кад испаде на поље зелено, 0402    Ђе је реко Симо Бадовићу, 0403    Да ће чекат личке набодице; 0404    Кад погледа Зринић Османага, 0405    Кад му поље бутум поцрнило 0406    Од шкрљака и од телећака. 0407    Што је штенац у књизи написо, 0408    Све је штенац нако учинио. 0409    Он помето глиде и параде, 0410    Он поредо влашке паличаре 0411    А хиљаду врго паличара. 0412    Што га турска сабља не пресица, 0413    А на пољу чадор разапео, 0414    Пије пиће а служи Златија. 0415    Зринић свога осиде дората, 0416    Па он хода а дората вода; 0417    Примаче се једном паличару, 0418    Па он с њиме мекано говори: 0419    „Хајде кажи Сими Бадовићу 0420    Нек ми врати Злату Црнковића, 0421    Нек ми врати за хатор дивојку; 0422    Ако ми је повратити неће, 0423    Нек је прода за новце готове; 0424    Ако ми је продавати неће, 0425    Мртвом ћу му говорити главом“. 0426    Кад то зачу влашки паличару, 0427    Осиче се том аги Зринићу, 0428    „Ајде Туре немој будалити! 0429    Да је ћео Симо Бадовићу, 0430    Да је ћео враћати дивојку, 0431    Мого ју је нама повратити, 0432    Било ј’ бољи од тебе јунака“. 0433    Кад то зачу Зринић Османага, 0434    Он се сави под колан дорату, 0435    А сијну му коланкиња ћорда, 0436    Он удари влашког паличара, 0437    Удари га по десном рамену, 0438    Па му десну одсијече руку, 0439    Па се сави да дофати руку, 0440    Те му десну у лијеву даде. 0441    Сад га посла Сими Бадовићу: 0442    „Хајде кажи Сими Бадовићу, 0443    Нек ми врати за хатор дивојку; 0444    Ако ми је повратити неће, 0445    Нек је врати за готове новце; 0446    Ако ми је он продати неће, 0447    С мртвом ћу му главом говорити“. 0448    Отле оде влашки оклопниче, 0449    Када догје Сими Бадовићу: 0450    Пред њег баци своју десну руку, 0451    А пита га Симо Бадовићу: 0452    „Ко је теби криво учинуо, 0453    Ко ти билу одрезао руку?“ 0454    А појде му влашче говорити: 0455    „Дојде Турчин на коњу дорату, 0456    Па ми рече Турчин са дората: 0457    Хајде кажи Сими Бадовићу, 0458    Нек ми врати Злату Црнковића, 0459    Нек ми врати за хатор дивојку, 0460    Ако ми је повратити неће, 0461    Нек је врати за готове новце, 0462    Ако ни то учинити неће, 0463    С мртвом ћу му говорити главом. 0464    Ја осико момку код дората, 0465    А момак се слеже по дорату, 0466    А сијну му коланкиња ћорда, 0467    Па ми десну одрезао руку; 0468    Па се саге момак од дората, 0469    Моју бјелу узграбио руку, 0470    Па ми десну даде у лијеву, 0471    Па ме посла теби и чадору“. 0472    Кад дивојка те разуми ричи, 0473    Јер се Злата трефи под чадором, 0474    Она се је одмах осјетила, 0475    Да је главом Зринић Османага, 0476    Она писну а Зринића викну. 0477    Очу писку Зринић Османага, 0478    Па појаха дебела дората, 0479    Па у влашки логор ускочио, 0480    Они њега чврсто дочекаше. 0481    Трипут ага хршум учинуо, 0482    Ал’ залуду кад му фајде неја, 0483    Вратише га, стати не дадоше. 0484    Зринић свога осиде дората, 0485    Па се својим дором разговара; 0486    Вид’, дорате оба моја крила, 0487    Без егјела умирања неја, 0488    Камо срића да смо погинули, 0489    Овог дана дочекали нисмо“. 0490    Тако ага с дором разговара, 0491    Опет Злата писну под чадором 0492    Опет ага изјаха дората 0493    Па на влашки логор ударио. 0494    Опет агу добро дочекаше, 0495    Али ага у логор замаче, 0496    Ал залуду кад му фајде неја. 0497    Опет ага исћера дората, 0498    Па осиде дебела дората, 0499    Опет агу добро дочекаше, 0500    Али ага у логор замаче, 0501    Ал залуду, кад му фајде неја, 0502    Опет ага исћера дората, 0503    Па осиде дебела дората, 0504    Али агу ране освојиле, 0505    Седам рана од пушке добио. 0506    Тако ага провагја дората, 0507    Опет зачу писку дивојачку, 0508    Па он вара дебела доратата, 0509    Ал се дорат не да узјахати, 0510    Јер дорату ватра притужила. 0511    Тако с ага гони са доратом, 0512    Док га њеко иза легја викну: 0513    „Не јаш’ ага дебела дората, 0514    Сам не мореш ништа учинити, 0515    Видиш ага да ћеш погинути. 0516    Ето нашег Лике Мустајбега 0517    Уздиго је сву врховну Лику, 0518    Де погледај Зринић Османага, 0519    Па ’ш видити што видио ниси“. 0520    Кад погледа Зринић Османага, 0521    Он угледа Лику Мустајбега, 0522    И са њиме сва широка Лика. 0523    Одмах се је ага повратио, 0524    Па он сиде до чадора Лики, 0525    Туде они војску сигураше. 0526    Мало вриме за дуго не било, 0527    Помоли се Дадић Мехмедага. 0528    Јер је ага ране утегнуо. 0529    Мало вримо, за дуго не било 0530    Помоли се Бабић Хусејине, 0531    И он води триста Турличана, 0532    Сваком момку прво четовање, 0533    Ати мамни а дјеца помамна, 0534    Јер је Бабић сишо до Турлића 0535    И подиго децу Турличане, 0536    Управио пољу и чадору, 0537    А чадору Симе Бадовића. 0538    А ста вика Лике Мустајбега: 0539    „Вичи Тале Бабић Хусејина, 0540    Сад ће Бабић заметнути кавгу, 0541    Изгинуће дјеца Турличани, 0542    Јер не знају дјеца Турличани, 0543    Како ј’ њима ране боловати“. 0544    Продречи се Тале Личанине, 0545    А он виче Бабић Хусејина, 0546    Да поврати децу Турличане, 0547    Ал’ му нејма фајде николико 0548    Јер то Бабић хаје и не хаје, 0549    Н езна Бабић што је умирати. 0550    Сам у себи Бабић помислио 0551    Није ми их мати породила, 0552    Па на влашки логор ударио, 0553    А за њиме триста Турличана, 0554    Замакоше ко у сиње море, 0555    А дочека Симо Бадовићу. 0556    Продречи се Тале Личанине, 0557    Па он викну Лику Мустајбега: 0558    „Мустајбеже срам те и стид било, 0559    Јесил’ тертиб везирев примио, 0560    Срам те било турска издајицо, 0561    Изгинуше дјеца Турличани“. 0562    Кад то зачу Лика Мустајбеже 0563    И он викну хоџу шувалију. 0564    Хоџа ђулбе дову заучио, 0565    А виче га Тале Личанине: 0566    „Учи дову хоџа шувалија. 0567    Што с’ толико грло отањио. 0568    А толико дову одуљио. 0569    Скраћуј дову хоџа шувалија, 0570    Да без дове не гину јунаци“. 0571    Сваки ага стао до бајрака, 0572    Сваки своме шапће бајрактару: 0573    „Гледај Бајро Муњу уграбити, 0574    А даћу ти стотину дуката“. 0575    Тргоше се млади бајрактари. 0576    Фука стаде у небу бајрака, 0577    Ко ће први муњу уграбити. 0578    Сијну шимшир ко из неба крупа, 0579    Није шимшир то из неба сјајна, 0580    Већ је дорат Зринић Османаге, 0581    На њем ага радосна му мајка. 0582    Први пута носи до логора, 0583    У првој се ватри помишаше, 0584    На се бутум ватру измамио, 0585    Смишаше се Турци и каури. 0586    Џењак било четири сахата, 0587    Већ у пети сахат уступило, 0588    Тад бег лички исћеро голуба, 0589    Па он хода а голуба вода 0590    А све мисли Лика Мустајбеже 0591    Што но раде моји бајрактари 0592    Што ми дјеце нејма из четнице, 0593    Ђе су годјер дјеца ударала, 0594    Вавик догју у трећем сахату, 0595    Ево сада пети ударио, 0596    Још му дјеце нејма из четнице, 0597    У ријечи у којој бијаху, 0598    Помоли се ускок Радоване, 0599    И он носи до три русе главе, 0600    Поклони их Лики Мустајбегу, 0601    А пита га Лика Мустајбеже, 0602    Радојица моја вирна слуго, 0603    Какој’ тамо било на пољани. 0604    Де не питај Лика Мустајбеже, 0605    Било јада и тамо и вамо, 0606    Ал’ је добро Лика Мустајбеже, 0607    Побиго је Симо Бадовићу, 0608    А наша је запристала војска, 0609    Биће кавге на долњи Котари. 0610    Све одоше личке набодице 0611    У тебдили, катански одили, 0612    Оћераше Симу Бадовића, 0613    Јер је от’шо Симо Бадовићу 0614    И однио Злату Црнковића. 0615    Да видимо Зринић Османаге, 0616    Касно на ум аги припануло, 0617    Па он сишо бијелу чадору, 0618    До чадора Симе Бадовића, 0619    Кад побиго Симо Бадовићу 0620    Тада Зринић отишће дората, 0621    Већ се беше ноћца прикучила. 0622    Да видимо Зринић Османаге, 0623    Када Зринић отишће дората, 0624    А да гони Симу Бадовића, 0625    Ког ће ага првог утукати. 0626    Он сусрете Четић Османагу: 0627    Па он пита Четић Османагу: 0628    „Ој Четићу богом побратиме, 0629    Је ли игје Симе Бадовића, 0630    Оћера л’ га ико уз планину?“ 0631    А вели му Четић Османага; 0632    Побратиме Зринић Османага, 0633    Касно ти је на ум препануло, 0634    Већ је сишо Симо Бадовићу, 0635    Већ је дошо кули од камена. 0636    Данас пројде око пола дана, 0637    Ћеро сам га побро на гаврану, 0638    Па ми суста гавран од мејдана, 0639    Побиже ми Симо Бадовићу, 0640    Добар му се алат притрефио. 0641    Већ кад свога поврати гаврана, 0642    Ја сам срео два Чејванагића, 0643    Мехинагу и Мухединагу, 0644    Оћераше њега низ планину, 0645    Па сам срио Мују на ђогату. 0646    Па сам срио Врховца Алагу 0647    Још сусридо оба побратима, 0648    Једно побро Челебић Хасане, 0649    А друго је Куртагић Хасане. 0650    Шта би теби много говорио, 0651    Све су ошле личке набодице, 0652    Најстраг оде Тале Личанину. 0653    Кад те Зринић разумио ричи, 0654    Зринић свога отишће дората; 0655    Већ Зринића ноћца освојила, 0656    Када Зринић паде у планину, 0657    Видна му се ноћца притрефила. 0658    Кад погледа Зринић у планину. 0659    Туј угледа Талу Личанина, 0660    Ђе он сједи под танком јеликом; 0661    За јелику привезо кулаша, 0662    Па он пије пиће из мјешине. 0663    А вели му Зринић Османага: 0664    „О чули ме Тале Личанину. 0665    Зар кад иде вира за невиру, 0666    Ти испијаш пиће из мешине!“ 0667    А вели му Тале Личанину: 0668    „О чуји ме Зринић Османаге, 0669    Де одјаши дебела дората, 0670    Што с” толико ату кидисао, 0671    Неће моћи, кад ваљадне побро; 0672    Де одјаши, да се напијемо!“ 0673    Тада Зринић осиде дората. 0674    Тале пије миху на гр’оце, 0675    Зринић тегли миху на ножицу. 0676    Када они миха изпразнише, 0677    Тале с михом о тле ударио, 0678    Па повика Зринић Османагу: 0679    „Ха на ноге Зринић Османага, 0680    Ваља сада на Котаре сићи“. 0681    На дебеле ате посидоше. 0682    Тале јаше први на кулашу, 0683    За њим Зринић јаше на дорату, 0684    Да видимо Тале Личанина, 0685    Ђе он вели Зринић Османаги: 0686    „Гони ага куд је теби драго, 0687    А ја одо куд је мени драго“. 0688    Бир то рече, бир га и нестаде, 0689    Брз му се је кулаш притрефио, 0690    Оста Зринић на дорату своме, 0691    Ал’ му сусто дорат од мејдана 0692    Јер му првље ага кидисао. 0693    Да видимо Зринић Османаге, 0694    Зринић куне под собом дората, 0695    Ал’ му фајде нејма николико 0696    Јер му дорат макнути не море. 0697    Зринић тепа у седлу дорату: 0698    „Хај дорате оба моја крила, 0699    Мореш оно утувити вриме. 0700    Кад је дукат ока зоби била, 0701    Нисам ти је доре измицао, 0702    Већ је увијек доре примицао, 0703    Штедио те за оваки дана“. 0704    Ал му фајде од мољења нејма. 0705    Отален је два пуна сахата, 0706    А до куле Симе Бадовића, 0707    Ал се аги ране охладиле, 0708    Па све куне себе на дорату: 0709    Камо срећа да сам погинуо, 0710    Да ’вог дана нисам дочекао. 0711    Да је мени до под кулу сићи, 0712    Да погинем код бијеле куле. 0713    Све мислио на једно смислио, 0714    Па на лијево окрену дората. 0715    Куд ће ага с дором окренути? 0716    Он окрену кули Гаврановој, 0717    Јер му Гавран бјеше побратиме, 0718    А близу се кула притрефила. 0719    Он под кулу доћера дората, 0720    Испод куле побратима викну! 0721    Са куле се снаша одазива: 0722    „Ко то ноћас мог Гаврана виче? 0723    А вели јој Зринић Османага: 0724    „Дедер снашо отвори ми врата!“ 0725    А вели му снаша са прозора: 0726    „Ја ти ноћас отворила не би 0727    Већ да с’ главом Зринић Османага, 0728    Кој’ је јучер свијет промјенио“. 0729    А викну је Зринић Османага: 0730    „Отвор’ снашо од авлије врата, 0731    Главом јесам Зринић Османага, 0732    Ја је ово ја га другог нејма“. 0733    Кад те снаша разумила ричи, 0734    Она спаде низ високу кулу, 0735    Па отвори од авлије врата, 0736    Кад упаде Зринић Османага. 0737    Ја шта ради снаша од ђевера: 0738    „Ој ђевере Зринић Османага, 0739    Јучер штенац проћеро алата, 0740    Јучер негје око икиндије 0741    И пронесе Злату на алату, 0742    Па се фали моме господину, 0743    Да ј’ посико тебе на Удбини, 0744    Па је от’шо Гавран капетане 0745    Отишо је Сими Бадовичу, 0746    Да он види је ли то истина. 0747    У ријечи у којој бијаху 0748    Помоли се Гавран капетане, 0749    Па он вели љуби на авлији: 0750    „Љубо моја змија те шинула, 0751    С ким се ноћас носи по авлији?“ 0752    А вели му љуба у авлији: 0753    „Твојим побром Зринић Османагом.“ 0754    Кад се они туде састадоше, 0755    Ја шта рече Зринић Османага: 0756    „Побратиме Гавран капетане, 0757    Јесил’ био код бијеле куле?“ 0758    Јесил вигјо’ Симу Бадевића, 0759    Пијел’ пиће служи ли Златија? 0760    А вели му Гавран капетане: 0761    „Побратиме Зринић Османага, 0762    Јесам ишо Сими Бадовићу, 0763    Пије пиће Симо Бадовићу. 0764    Него побро Зринић Османага 0765    Хоће сутра Котар изгорити, 0766    Ја сам био тамо у авлији, 0767    Па сам вигјо што видио нисам. 0768    Туј угледа Лику Мустајбега 0769    У тебдилу катанском одилу. 0770    Још сам вигјо сердар Мустафагу 0771    У тебдилу катанском одилу. 0772    Па сам вигјо два Чејванагића 0773    И вигјо сам Талу Личанина 0774    На њему су поповске хаљине. 0775    Тале стоји на кулини врати, 0776    Још је Тале пићем прићерао, 0777    Па он вели Сими Бадовићу: 0778    „Господине Симо Бадовићу 0779    Још ће кавге бити на Котари, 0780    Ал’ му нико да замири неће, 0781    Јер је Тале пићем прећерао. 0782    Још сам вигјо сладак побратиме 0783    Пије пиће Симо Бадовићу, 0784    А дворе га оба побратима, 0785    Голе сабље држе у шакама. 0786    Једно побро Гојешан Халиле, 0787    А друго је Вршић Ибрахиме 0788    Пред капију исћера Гаврана 0789    Туде најде Бега Зенковића 0790    И са њиме Попрженовића 0791    У тебдилу катанском одилу, 0792    Вавик побро придолази војска. 0793    Кад погледа црнијем очима, 0794    Туде види Дадић Мехмедагу, 0795    Ђе он хода а дората вода 0796    У тебдилу катанском одилу, 0797    Ага тужи, да га боле зуби“. 0798    Онда викну Зринић Османага: 0799    „Стани побро даље не дивани 0800    Јер ћеш згубит са рамена главу. 0801    Ага тужи да га боле зуби“. 0802    „Какви зуби сада побратиме 0803    Агу су нам ране освојиле. 0804    Већ чу ли ме сладак побратиме 0805    Дај ти мени својега гаврана, 0806    Да га сјашем кули и авлији, 0807    Сусто ми је дорат од мејдана; 0808    И дај мени такум одијело, 0809    Да ја идем Злату потражити“. 0810    Ја шта рече Гавран капетане: 0811    „Љубо моја дража од очију, 0812    Хајде спреми Зринић Османагу, 0813    Док му спремим дебела гаварана“. 0814    Оде Зринић уз високу кулу, 0815    Да видимо љубе Гавранове, 0816    Изнесе му седмере хаљине: 0817    „Бирај ага, које теби драго“. 0818    Кад се ага такум учинуо 0819    Онда вели госпи у одаји: 0820    „Снахо моја дража од очију, 0821    Колико је тога одијела, 0822    Да ти платим за готове новце; 0823    Ако умрем да ти дужан нисам“. 0824    На то му се снаха насмијала: 0825    „Хајде ага немој будалити, 0826    Све ће теби снаша поклонути“. 0827    Кад се спреми Зринић Османага, 0828    Па га ето низ високу кулу, 0829    Кад га чека Гавран капетане, 0830    А за кајас он гаврана вода. 0831    Ја шта рече Зринић Османаги: 0832    „Побратиме Зринић Османага, 0833    Хајде побро тамо на Котаре; 0834    Кад се побро вратиш са Котара. 0835    Наврати се мојој билој кули 0836    Ја ћу с-тобом поћи на Удбину. 0837    Дојде вриме Котар оставити; 0838    Ја ћу с тобом на Удбину сићи 0839    И хоћу се побро потурчити. 0840    Па завика своју вирну љубу: 0841    „Роби љубо моју белу кулу, 0842    Све понеси на мермер авлију“. 0843    Нека робе како њима драго. 0844    Да видимо Зринић Османаге, 0845    Када кули сиде и авлији 0846    А до куле Симе Бадовића, 0847    А све гледа Зринић по авлији, 0848    А познаје личке набодице 0849    У тебдили катански одили, 0850    Авлија је пуна препуњена, 0851    Више лички има набодица, 0852    Нег што има Котарски сердара. 0853    Кад погледа Зринић са дората, 0854    Јандал Зринић Голу угледао, 0855    За њом сједи Симо Бадовићу 0856    А дворе га оба побратима, 0857    Голе држи у шакама ћорду. 0858    Када Зринић штенца угледао 0859    Он осиде дебела дората 0860    Па он Голи и трпези приде, 0861    Па влашчету добро јутро викну. 0862    Влашче њему јутро одпримило, 0863    Диже главу вако говорило: 0864    „О чу ли ме обор капетане, 0865    Откле јеси од сента којег си“. 0866    А вели му Зринић Османага: 0867    „Господине Симо Бадовићу, 0868    Јеси л’ чуо јунак на ћенару, 0869    Ја сам дука Јаноклића бана, 0870    Ја се пишем обор капетане, 0871    На тридесет и три капетана. 0872    Прва дука Јаноклије бана, 0873    Па је чуо Јаноклићу бане 0874    Да с извео Злату Црнковића 0875    Па ме посла теби на весеље“. 0876    Кад те штенац разумио ричи, 0877    Па он викну Зринић Османаги: 0878    Хајд оборе да се напијемо!“ 0879    Зринић сједе хладно пити пиће, 0880    Па он вели Сими Бадовићу: 0881    „Господине Симо Бадовићу, 0882    Кад си ето на широкој Лици, 0883    Је сил’ дов’о Злату Црнковића, 0884    Је ли Злата у високој кули, 0885    Бил’ је мого свести на авлију, 0886    Да ја видим гиздаву дивојку, 0887    Је ли ’нака ко што људи кажу?“ 0888    Кад то зачу Симо Бадовићу 0889    На слушкиње хршум учинуо, 0890    Да доведу Злату Црнковића, 0891    Да је види обор капетане. 0892    Кад слушкиње Злату доведоше, 0893    Ја шта рече Зринић Османага: 0894    „Ја Бога ти Симо Бадовићу, 0895    Кад си био на широкој Лици, 0896    Има л’ тамо добрије јунака, 0897    Имају ли брзије парипа, 0898    Јеси л вигјо Зринић Османагу, 0899    Шта је Злати био муштерија. 0900    Је ли јунак Зринић Османага, 0901    Је л’ му добар дорат од мејдана?“ 0902    А вели му Симо Бадовићу: 0903    „Има добри у Лици јунака, 0904    Има брзи у Лици парипа. 0905    Ја сам вигјо Зринић Османагу 0906    Добар јунак Зринић Османага, 0907    А добар му дорат од мејдана. 0908    Стиго ме је на пољу зеленом, 0909    И мене је на мејдан зовнуо, 0910    Ја сам њему на мејдан изашо. 0911    И Зрнића главом раставио“. 0912    Кад те Зринић разумио ричи, 0913    Па он вели Сими Бадовићу: 0914    „Што ми лажеш Симо Бадовићу. 0915    Да с’ посико агу Црнковића, 0916    Не би с тобом хладно пиће пио“. 0917    Кад те штенац разумио ричи 0918    Он се фати мали котаркиња 0919    А на агу грло окренуо. 0920    Не дадоше њему одапети, 0921    На њему се сабље састадоше 0922    У авлији заврже се пунта. 0923    Да видимо Зринић Османагу, 0924    Ђе он приде побрину гаврану, 0925    Па узјаха дебела гаврана. 0926    За се баци Злату Црнковића, 0927    Па окрену побратиму своме. 0928    Да видимо Лике Мустајбега 0929    Како пали села по Котару; 0930    Сав су они Котор попалили. 0931    Кад окрену силовиту војску, 0932    Па он оде кули Гаврановој, 0933    Туде најде Зринић Османагу 0934    И са њиме Гавран капетана. 0935    Када крену Лика Мустајбеже, 0936    Он окрену на широку Лику 0937    И поведе Гавран капетана 0938    И са њиме бјелогрлу љубу. 0939    Дотле била силовита војска, 0940    А отале кићени сватови. 0941    Куд код ишли на Удбину сишли, 0942    Туде били на Удбини равној, 0943    А код куле Зринић Османаге. 0944    Оженише Зринић Османагу, 0945    Кум му био Лика Мустајбеже. 0946    Кад женили Зринић Османагу 0947    Потурчили Гавран капетана 0948    И са њиме бјелогрлу љубу. 0949    Дотле био Гавран капетане 0950    А отолен Огрош Хасанага.